Prim dr Snežana Pavlović
Corona virusi – velika grupa virusa koja izaziva infekcije kod ljudi i životinja . Bolest se najčešće ispoljava kao prehlada , ili I u tri oblika teške infekcije – MERS , SARS od skora nCOV2019 ( COVID 19) .
Bolest se prenosi sa čoveka na čoveka , kapljično u toku kijanja , kašlja ili disanja ( izdisaj ).Tom prilkom kapi padaju na okolne predmete ili u prostor u okolini osobe koja je inficirana. Kapi dospevaju na 1-3 metra udaljenosti od osobe koja je inficirana. Zdrava osoba se inficira udisanjem kapi ili kontaktom sa predmetom na koji su kapi pale.
Zadržavanje virusa u spoljnoj sredini :
U vazduhu – 30 min
Karton ( papir ) – 24 h
Metal – 48h
Plastika – 3 dana !!!
Inficirana osoba koja nema ili ima veoma blage simptome bolesti može da zarazi zdravu osobu , ( zbog toga je vazna cocijalna disatnca , I smanjeni kontakti !)
Prenošenje infekcije putem krvi I stolice je malo verovatno , tako da je i najsigurniji brzi test bris grla.
Rizična grupa :
Bolest se ispoljava kao blaga kod dece I mladih ljudi .
jedna petina (20%) obolelih zahteva bolničko lečenje.
Trudnice ne spadaju u rizičnu grupu ali je potrebno strogo praćenje savetovanih preventivnih mera.
Starije osobe , i osobe sa predhodnim bolestima : povišeni pritisak, dijabetes 1ili 2, hronična obstruktivna bolest pluća , maligne bolesti ili imunološki kompromitovane osobe imaju povećani rizik od dobijanja teške forme oboljenja.
Test za COVID 19 treba uraditi isključivo uz predhodnu kosultaciju lekara . prerani test , kao i individulane karakteristike pacijenta mogu u čak 30-50% da daju lažno negativan test .
Virus se nalazi na sluzokozi gornjih disajnh puteva do 3 dana , nosa 9 dana , u pljuvaci do 10 dana .
Kod asimptomatskih osoba slično je vreme zadržavanja virusa.
Moguće oboleli :
A Pacijenti sa znacima akutne respiratone infekcije (povišena temperature I najmanje jedan od simptoma respiratorne infkcije – kašalj, kratak dah )I podatak o putovaju ili boravku u rizičnoj zoni unazad 14 dana
B Pacijent sa znacima akutne respiratorne bolesti I contaktom sa dokazano ili verovatno obolelim od COVID 19 .
C Pacijent sa teškom respiratornom infekcijom koja zahteva bolničko lečenje a nema jasnu ili verovatnu dijagnozu
Verovatno oboleli :
A Nejasano laboratorijski interpretiran test ( “sumnja”)
B Moguće pozitivan test bez drugih parametara
Sigurno oboleli :
Laboratorijski potvrđen , sa kliničkim simptomima I znacima .
Terapija :
COVID 19 za sada nema specifičnu terapiju , u lečenju teških formi bolesti pokazuje se dobar efekat sa starim lekom protiv malarije, sarkoidoze , .. ( Hlorokin) koji absolutno ne treba uzimati bez konsultacije sa lekarom , obzirom na malu terapijsku širinu I ozbiljan rizik od takođe ozbiljnih neželjenih dejstava . Kombinacija Hlorokina (hidroksihlorokin ) sa azatromicinom ( antibiotic ) je dala dobre rezultate
Antibiotike takođe NE treba uzimati preventivno , Ovi lekovi se daju u boničkim uslovima I prema strogo utvrđenim potrebama ( indikacjama )( iz iskustva sa MERS –Cov : kombinacija lopinavir,ritonavir,interferon beta u COVID 19 nije pokazala značajnu razliku u odnosu na standarno lečenje )
Vakcina protiv sezonskog gripa, nema protektivnu ulogu za COVID 19 ( smanje rizik od sezonskog gripa I na taj način održava bolji imunološki status u slučaju infekcije sa CVID 19 )
Maska :
Svetska zdravstvena organizacija (WHO ) je dala preporuke za uoptrebu maske – KO, KADA , KAKO :
– Zdrave osobe treba da nose masku kada su u kontaktu sa osobom koja je moguće zaražena sa nCOV2019 ( COVID 19)
– ukoliko kašljemo, kijamo ili imamo curenje nosa,
-maska je korisna samo ako je stavljena čistim , redhodno opranim I alkoholom dezinfikovanim rukama.
-maska treba da pokriva nos I usta , Potrebno je da ne postoji Slobodan proctor izmdju maske I lica
-masku ne dodirivati rukama , osim ako su oprane I dezinfikovane alkoholom ,
-Pri skidanju maske ne dodirivati stranu koja je izložena spoljašnosti , odloćiti je u kantu za smeće , ponovo oprati ruke I dezinfikovati .
– osim posebnih maski ( npr N95 ) standardne hirurške maske su fizička barijera I služe za jednu upotrebu !
Inkubacioni period ( vreme od infekcije do pojave simptoma ) je od 1-14 dana ( 28 dana ? prijavle slučaj ) u proseku 5 dana .
Recidiv bolesti – nema podataka o ponovnom oboljevanju .
Rizik od oboljevanja zavisno od životne dobi :
| Kina | J. Koreja | Italija | |
| 0-09 god | 0,9% (0%) | 1,1% ( umrlih 0%) | |
| 10-19god | 1,2% ( umrlih 0,2%) | 5,2% (umrlih 0,8%) | 0,2% |
| 20-29 god | 8,1% ( umrlih 0,7%) | 27,3% (umrlih3,8%) | 1,2% |
| 30-39god | 17% ( umrlih 1,8%) | 10,3% ( umrlih 7,1%) | 19-50 god: |
| 40-49 god | 19,2% (umrlih 3,7%) | 13,8% (umrlih12,3%) | 24,3% |
| 50-59god | 22,4% (umrlih12,7%) | 19,1% (umrlih19,1%) | 51-70 god: |
| 60-69 god | 19,2% (umrlih 30,2%) | 12,7% (umrlih17,7%) | 37,4% |
| 70-79 god | 8,8% (umrlih30,5% ) | 6,6% (umrlih 7,2%) | 37,2% |
| ≥80 god | 3,2% (umrlih 20,3%) | 3,8% (umrlih 15,0%) | 22,9% |
najveća učestalost oboljevanja je u grupi srednje životne dobi ,
*najveća smrtnost je u grupi ˃ 60 god
* manji broj u svim grupama u J . Koreji je posledica češćeg testiranja, ranijeg identifikovanja obolelih I inficiranih , kao I striktnog poštovanja savetvonih mera prevencije
*povečani broj obolelih u grupi do 29 god je posledca mlađe ukupne populacije
*visok procenat u svim grupama obolelih u Italiji je posledica kasne detekcije, obolelih I kasnog / nedovoljnog poštovanja savetovanih mera prevencije .
Obzirom na visok procnat nepovoljnog ishoda bolesti u grupi ˃ 60 god , što podrazumeva duži boravak u jedinicama intenzivne nege,( oko 20 dana ) , angažovanje zdravstvenih radnika , visoke troškove lečenja savetuje se rana izolacija osoba ove životne dobi ( smanjeni socjalni kontakti, ograničeno kretanje )
( podatci I analiza WHO mart 2020)
Tok bolesti :
Bolest se manifestuje kao ;
Blaga 80,9%
Umerena 13,8%
Teška 4,7% ( sa ≈ 100% smrtnošću).
Stanja koja povećavaju rizik od oboljevanja i pojave komplikacija bolesti :
| oboleli | umrli | |
| Povišen pritisak | 12,8% | 39,7% |
| Dijabetes mellitus tip 1ili 2 | 5,3% | 19,7% |
| Hronična plućna bolest | 2,4% | 7,9% |
| Cardiovaskularna bolest | 4,2% | 22,7% |
| Maligna bolest | 0,5% | 1,5% |
Dileme :
Deca i COVID – 19 : prema do sada dostupnim podacima deca nisu izložena velikom riziku od razboljevnja.
Prvi podaci ( Kina )februar 2020 god u grupi 0-19god učestalost javljanja je 0,2% ,
Podaci Italija ( mart 2020.god ) učestalost javljanja u ovoj grupi je povećana na 1,2% ,
Južna Koreja – 1,12 % u grupi do 10 god , U grupi 10-19 god učestalost je veća i iznosi 5,22%.
Simptomi oboljevnja kod dece : Bolest se najčeće ispoljava u veoma blagoj formi .Simptomi su slični prehadi , povišena temperatura,curenje nosa,kašalj.Ponekada povraćanje i dijareja.
Deca sa kompromitovanim imuniloškim statusom – moguća je pojava teže forme bolesti .
Deca ne moraju do nose masku osim ukoliko su u blizini osobe koja ima neke simptome prehdae) koja treba takođe da koristi masku I bude na dovoljnoj udaljenosti.
COVID -19 – odnos žene muškarci
Učstalost oboljevanja je generalno veća kod odraslih muškraca ( oko 60-65%)
Učestalost oboljevnja je češća i kod adolescenata muškaraca ( 61% )
Kina – ( smrtni ishod usled infekcije ) 4,7% muškarci , Žene 2,8%
Jižna Koreja –muškarci 62%
Italija –oboleli – muškarci – 51,4 %, (63,8% %†) žene 48,6 % ( 36,2%† ) , umrli -72% svih obolelih su muškarci .
Smanjena učestalost oboljevanja žena je verovatnije u vezi sa socijalnim navikama u određenim sredinama nego sa hormonskim statusom .
COVID 19 i cigarete .
COVID 19 upotreba ACE inhibitora :
ACE inhibitori su lekovi koji utiču na aktivnost RAS sistema , Aktivnost RAS sistema utiče na visinu aterijskog pritiska , za čije lečenje se upotrebljavaju lekovi dve velike grupe – ACE ihibitori I blokatori angiotensinskih receptrora (ARBB) .
Usom uloge u lečenju arterijske hipertenzije ( dovodeči do vazodiatacije – širenja arterijskih krvnih sudova što ima za posledicu pad pritiska , značajna je uloga ovih lekova kod zaštite krvnih sudova , arterija , od naperdovanja aterosklerotskih promena . Ovaj efekat s eostvaruje delovanjem u smislu smanjena aktivnosti proinflamatornih faktora, ctokina, korekcje aitomune disfunkcije, … Ove I druge protektivne osobine ove gripe lekova su razlog da se nalaze kao deo terapije kardiovaskualrnih bolesti koje imaju za osnoviu atersklerotske promene ( hipertenzija, stanje posle infarkta , srčana slabost , aritmija , ali I dijabetes .)
ACE2 je enzim koji se nlazi na površini čelija respratonog I digestivog trakta, bubrega I krvnih sudova Primenom ACE inhibitora blago raste nivo ACE2 (povećava se ekspresija receptora na ćelijama )
Što je protumačeno kao povećana mogućnost ulaska virusa u ćeliju pa samim tim I povećana mogućnost razboljevanja. obzirm da je ACE2 receptor za koji se vezuje Corona virus.
Naučni podaci su drugačiji – povećano prisustvo ACE2 može da ima protektivni efekat na sprečvanje – ublažavanje teškog oštećenja pluća , U toku je eksperimentalna primena većih doza ACE2 kod obiljnih oštećenja pluća.
Informacija o mogućem uticaju ACE/ARBB je potekla iz podatka o lošem ishodu bolesti COVID 19 kod bolenika koji su uzimali lekove iz ove grupe.
Međutim analizom pacijenata nađeno je da su pacijenti sa lošim ishodom pripadali grupi sa visokim rizkom – stariji pacijenti sa često prisutnom hipertenzijom ili drugim kardiovaskualrnoim oboljenjem koj je samo za sebe predstavljalo visoki rizik za loš ishod bolesti .
Stav eksperata (ESC , AHA, ) po ovom pitanju je jasan – obzirom da nema kliničkih I naučnih dokaza , nema indikacija za prekid terapije ACE/ARBB .
COVID 19 i IBUPROFEN:
Od ranije zbog mogućeg uticaja na kardiovaskularni sistem ( pogoršanje hipertenzije ) , ne savetuje se redovna – dugotrajna primena , ili prmena većih doza lekovs ove grupe (NSAIL).
Kada je u pitanju Ibuprofen :
Moguć uticaj na imuni sistem ( antiinflamatorni efekat umnjuje imuni odgovor ) takođe nije naučno dokazan ,
Nije dokazan uticaj na – povećanje ekspresije ACE2 na ćelijama ( ACE2 se smatra za receptor za korona virus )
Pogoršanje akutnog oštećenja bubrega . se može javiti kod bilo koje teške sistemske reakcije
*European Medicines Agency – nema naučno verifikovanih dokaza o štetnom uticaju
*WHO-. Ne isključuje upotrebu ibuprfena , mada “nema dovoljno naučno dokazanih podataka koji bi ograničavali njegovu upotrebu u opštoj populacji “
(ukoliko postoji sumnja na COVID 19 možda je bolji izbor Paracetamol uz poštovanje preporuka za lek – doza I dužina upotrebe , ukoliko doctor nije drugačije savetovao ) .
Kontakt sa zivotinjama (WHO )
Predhodna dva tipa Corona virusa su se prenela sa životinje na čoveka : Sars –Cov (maćka ) , MERS –CoV – dvogrba kamila.Nije isključen ovaj tip prenosa ( slepi miš ???).
Kontakt sa zivotinjama ( pas , mačka … )- na pijacama , u veterinarskim ordinacijama … preporuka je higijena ruku kao što je već preporučeno, uz izbegavanja kontakta sa izlučevinama , kao I obolelim životnjama , ne dodirivanje lica ,
Ne kozumirati sveže( termički neobrađeno ili nedovoljno obrađeno meso, mleko )
Preporuka se odnosi na celokupnu populaciju , ugrožene grupe I zaposlene .
Osim testiranja većeg broja pacijenata , samim tim i bržim izdvajanjem i započinjanjem lečenja, obolelih ,odnosno izolacijom inficiranih smanjuje se broj teško obolelih , pritisak na zdravstvene ustanove, povećanje broja inficiranih ( i prenosilaca ),
Održavanje disance i prekid kontakta su se pokazali kao dobre mere usporavanja širenja bolesti , na primeru Kine I J. Koreje , dok je suprotno ponašanje dovelo do ekspanzije bolesti koju je teško kontrolisati što pokazuje primer Italije .
Demografske I socijalne krakteristike populacije su bitne ( primarno konzumiranje cigareta , koje je jasno povezano sa povećanim rizikom od oboljevanja ) .