Od slabe cirkulacije stradaju i mozak i srce
Najčešće su ishemijom, odnosno nedovoljnim snabdevanjem tkiva i organa krvlju pogođeni periferni ekstremiteti, ali i mozak, srce i drugi vitalni organi
Slaba cirkulacija, stručno ishemija, predstavlja nedovoljno snabdevanje tkiva i organa krvlju, što za posledicu smanjeni transport elemenata nephodnih za rad ćelija kao što su kiseonik i glukoza. Najčešće su ishemijom pogođeni periferni ekstremiteti, ali i mozak, srce i drugi vitalni organi, što može dovesti i do infarkta.
Cirkulatorne smetnje se javljaju podjednako kod oba pola, ali kod muškaraca češće i u ranijem životnom dobu, a kod žena češće sa težim ishodom u starijem životnom dobu, kada je i lečenje neizvesnije. Kod žena se ishemija sve češće pojavljuje zbog promena životnih navika i načina života (pušenje, povećana izloženost stresu…).
Kada se smetnje javljaju
„Poremećaj cirkulacije može da se ispolji kao postepen, progresivan i trajan (hroničan) što se viđa kao posledica anemije, ateroskleroze, urođenih poremećaja cirkulacije, ili funkcije krvnih elemenata, i nagli – u slučaju iznenadnog zatvaranja ili povrede krvnog suda (stvaranje ugruška unutar krvnug suda, prisustvo vazdušnog mehura, plodove vode, masnog tkiva, nagli gubitak krvi…)“.
Poremećaj cirkulacije može se javiti kao bezopasna forma kod mlađih osoba sa neusklađenom funkcijom vegetataivnog sistema, usled ubrzanog srčanog rada, što se manifestuje opštom slabošću, znojenjem, zamorom, ponekada i poremećajem svesti, pospanošću i vrtoglavicom. Ove smetnje traju kratko, brzo se povlače po unosu tečnosti, upotrebi nekog blagog sedativa ili nakon odmora. Ukoliko se ove smetnje ponavljaju, duže traju, sporije se povlače, praćene su gubitkom svesti ili se javljaju pri uobičajenim ili intenzivnijm aktivnosima, neophodan je detaljan kardiološki pregled.
Cirkulatorne smetnje mogu da se jave i u sklopu nekih oboljenja kao što su povećana funkcija štitaste žlezde, šećerna bolest, ozbiljne infekcije, tumor, oštećenje krvnog suda ili anemija.Najčešći uzroci ishemije pojedinih organa su generalizovana ateroskleroza ili aterosklerotske promene na krvnim sudovima organa.
Faktori koji utiču na slabljenje cirkulacije
Proces ateroskleroze je fiziološki, dakle, normalan i uobičajen proces starenja krvnih sudova, ali na njegovu brzinu utiču brojni faktori rizika, kaže naša sagovornica. Oni se dele na one na koje ne možemo da utičemo, kao što su pol, godine života i porodična anamneza.
Međutim, tu su i faktori na koje možemo uticati:
– pušenje cigareta – nikotin dovodi do sužavanja krvnih sudova.
– višak telesne težine – jednostavnim izračunavanjem indeksa telesne težine (BMI = TT kg/TVcm²), može se utvrditi kada je potreban restriktivan tip ishrane (BMI iznad 25 kg/m² predstavlja veću uhranjenost). Veoma je važno prisustvo abdominalnog tipa gojaznosti. Merenjem obima struka možemo da utvrdimo da li postoji povećani rizik. Dozvoljeni obim struka kod muškaraca je, zavisno od etničke pripadnosti, od 102 do 94 cm, a kod žena 88-80 cm. Odnos obima struka i kukova treba da bude < 0,8 .
– nedovoljna fizička aktivnost – preporučuje se 30 minuta lake do umerene fizičke aktivnosti svakodnevno ili kumulativno vežbanje tri puta od po 10 minuta u toku dana (hod brzinom 3-4km/h, sobni bicikl, sporo plivanje, lagani plesovi, tenis, lagano veslanje). Statičke, odnosno vežbe snage se preporučuju zdravim osobama sa 8-10 ponavljanja, u seriji do 10, za veće grupe mišića, dva puta nedeljno, a preporučene su i dinamske (isotoničke-aerobne ) vežbe.
– povišen krvni pritisak – postoji ukoliko se u dva merenja pritiska u različitim vremenskim intervalima nađu vrednosti pritiska veće od 140/90mmHg. Kod osoba mladjih od 50 godina veoma je važna visina dijastolnog („donjeg“) pritiska. Na povišeni pritisak može da ukazuje pojava glavobolje, poremećaji vida, zamor, bol u grudima , učestalo noćno mokrenje, lako zamaranje, preterana pospanost, nesanica ili košmarni snovi. Potrebno je redovno kontrolisati pritisak, isključiti so iz ishrane (sve namirnice koje konzumiramo sadrže so, dodatak soli je stvar naših navika), ne konzumirati mineralnu vodu umesto obične jer ona sadrži više natrijuma (soli) od potreba organizma, a ukoliko baš ne možete bez mineralne vode, ograničite se na dve čaše dnevno. Uvek proverite sastav vode i odaberite onu sa manje natrijuma, a više magnezijuma.
– povišene vrednosti holesterola i triglicerida – ne preporučejue se započinjanje lečenja povišenih vrednosti holesterola kod osoba kod kojih nije povišen rizk za pojavu nekog značajnog vaskularnog događaja. Potrebna je i kontrola vrednosti triglicerida u krvi, posebno kod osoba kod kojih postoji više faktora rizika.
– šećerna bolest – kontrolišite redovno vredosti glikemije u krvi i urinu. Oscilacije u toku dana treba da budu što je moguće manje.
– upotreba alkohola – male doze alkohola pimaju zaštitno dejstvo, pa je dozvoljen unos do 3 pića dnevno.
– konzumiranje kafe – jedna do dve šoljice dnevno smanjuju rizik nastanka i dijabeta i aterosklerotske bolesti.
Najčešće stradaju mozak i noge
Organi najčešće pogođeni ishemijom su mozak, oko, srce, bubreg, creva i koža, a često su pogođeni i čitavi ekstremiteti.
Slaba cirkulacija u mozgu može dovesti do vaskularne demencije različitog stepena, pa i do težeg oblik zaboravnosti. Moguće su izolovane promene na moždanim krvnim sudovima koje mogu da budu minimalne (“nemi moždani infarkt“) i koje vode ka vode ka preranoj demenciji, ili dramatične sa kompletnom oduzetošću pojedinih delova tela pa i polovine tela, gubitkom intelektualnih funkcija (govor, čitanje, pisanje), kada su promenama zahvaćene velike arterije vrata .
Kada je oko slabo snabdeveno krvlju moguć je razvoj hipertenzivne retinopatije, odnosno oštećenja mrežnjača. Ishemija srčanog mišića može da se ispolji kao „nema„, ali i sa pojavom zamora, bolova pri naporu izlasku na hladno, hodu uz uspon ili nerviranju, a najteži oblik je infarkt srčanog mišića i naprasna smrt.
Poremećaj cirkulacije u bubrezima može da nastane kao postepen, u sklopu ateroskleritskih promena (neregulisan povišeni pritisak, starije životno doba), kada se ispoljava promenama u laboratorijskim analizama do potpunog prestanka rada bubrega , što je uzrok započinjanja lečenja hemodijalizom. Ishemija bubrega može da nastane naglo (zatvaranjem bubrežne arterije trombom, ili raslojavanjem bubrežme arterije).
Kada je reč o crevima, nedovoljna cirkulacija u arterijama koje krvlju snabdevaju creva može da dovede do “izumiranja “ dela creva, sa mogućim prskanjem i pojavom teške infekcije trbušne maramice sa često fatalnim ishodom, ili do naglog zatvaranja arterije (pojava ugruška, kao posledica, najčešće, srčane aritmije) .Kao posledica ishemije najčešće stradaju donji ekstremiteti, podkolenice i stopala, zbog loše prokrvljenosti u sklopu ateroskleroze krvnih sudova, šećerne bolesti ili pojave ugruška u arterijama ili venama.
Ove promene su češće u prisustvu drugih bolesti kao što je dijabetes mellitus, visoke vrednosti holesterola, prevelike telesne težine, ali i usled naslednog faktora, posebno kod promena u venskom krvotoku.
Poremećaj cirkulacije se manifestuje pojavom bolova u pogođenom ekstremitetu, promenom boje (najčešće bledilom ), hladnoćom, osećajem trnjenja, peckanja i gubitkom osećaja za dodir.
Prevencija i terapija
Da bi se predupredile neke od komplikacija slabe sirkulacije, savetuje doktorka, potrebno je obratiti pažnju na faktore rizika koje je moguće eliminisati – kontrolisati ishranu, telesnu težinu i baviti se redovno fizičkom aktivnošću, a pri svakoj pojavi neuobičajenih ili novih smetnji obratiti se lekaru, bez čekanja da spontano prođu.
„Kada je reč o dijagnostici, ona je kod cirkulatornih smetnji relativno jednostavna i pruža dovoljno informacija. Uključuje lekarski pregled, laboratorijske analize , ultrasonografski pregled krvnih sudova (vrata, stomaka i donjih ekstremiteta), kompjuterizovanu tomografiju sa kontrastom, kao i angiografske metode.
Po definisanju problema ponekad je moguće tegobe ukloniti, ili makar ublažiti promenom životnih navika (recimo, preporučuje se hodanje kod postojanja ‘pušačke noge’, naravno uz prestanak pušenja i izmenom ishrane i prelaskom na mediteranski tip ishrane. Ponekad je potrebna i revaskularizacija plasiranjem stenta ili hirurškim premošćavanjem“.
ANTRFILE
Editeranska dijeta protiv slabe cirkulacije
– plava riba – 200 grama po obroku, 2-3 puta nedeljno
– posna mesa – belo ćureće ili pileće meso
– voće i povrće – pet obroka dnevno (salata i dve voćne užine )
– crno vino – 1-2 čaše uz večernji obrok, odnosno jedna čaša za žene zbog slabijeg metabolisanja alkohola
– crna čokolada – maksimalno do 100 grama dnevno
– maslinovo ulje
– beli luk – badem